Ентеријер собе

Ентеријер куће

Соба је мања од ''куће'', углавном намењена за примање гостију за славе и кућне свечаности, али и за спавање најстаријих у задружној породици. Соба је подигнута за један или два степеника изнад нивоа "куће", има дрвени под и таваницу од шашоваца. Земљана пећ са лончићима која је загревала собу, постављена је уз преградни зид. Ложи се из "куће", а дим се преко краћег земљаног чунка изводи у простор "куће". Испод собе је подрум који се користи као остава.

Кућа – зграда за становање

Главна кућа је највећи и најбоље грађени објекат у домаћинству. Спада у тип динарске брвнаре. У основи је правоугаона и постављена на темељ од камена. Зидна платна чине брвна, тесане греде положене водоравно једна преко друге. На угловима је карактеристична веза у крст – ћерт. Кров је на четири воде, стрм и висок, покривен, сламом, даском – шиндром или каменом. На странама крова су отвори баџе, кроз које излази дим из куће. На средини крова је карактеристичан димњак – капић, купастог облика са изрезбареним вретеном на врху. На кући су прављена двоја врата, постављена једна наспрам других. Главна су била на источној страни.
Кућа је подељена на две просторије - „кућу“, и собу. "Кућа" је без тавана и прозора, а под је од земље. Централно место „куће“ је огњиште – четвртаста или кружна, каменом поплочана површина са два камена пријеклада ( камени стубови висине око 35 - 40цм, усађени на ивицама једне од краћих страна огњишта).
На огњишту се припремала храна, око њега се свакодневно окупљала многобројна задружна породица. Оно је и ритуално средиште куће, где су се обављали најзначајнији породични ритуали и обреди везани за велике народне празнике.
 

Kућa